Prehrambena Industrija - Srbija

Samo Poljska proizvodi više smrznutog voća od nas

Kako je objavio sajt „Makroekonomija”, Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom „Makroekonomije” obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica.

Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru. Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou.

Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.

Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.